KOVAČ STAKLA – priča o nemogućem
Kad sam počeo da pišem ove knjige, pisao sam o dečaku koji kreće da nađe svoj Kamen života. Znao sam da mu je otac bio Kovač, da više nije sa njim i da će mu se na tom putu desiti nešto loše. I ništa dalje od toga.
Teško je zamisliti, ali veliki deo ovih knjiga su bile novost i za mene. Seo bih da pišem o jednoj stvari, ali bi me neka reč odvukla na sasvim desetu stranu i zaticao sam sebe kako kucam o nepoznatim ljudima i događajima. Kao da je knjigu pisalo nas nekoliko, svaki sa svojim tajnama koje su do poslednjeg časa ostajale neotkrivene drugima.
Lambor, sin Hardinov, sa svojih pet godina kreće da nađe Kamen kojim će se zavetovati da će u životu biti samo jedno – Kovač, kao što mu je i otac bio. Na tom putu doživljava nešto nezamislivo užasno, što će u velikoj meri odrediti njegov kasniji život. Život prepun neverovatnih otkrića i dostignuća, ogromnih ljubavi i još većih stradanja. Život između sanjarenja o običnom danu jednog kovača i paničnom strahu od toga šta donosi sutra. O kretanju kroz svet koji je želeo da vidi na jedan miran, lagani način a ne kroz poteru u koju je bukvalno gurnut.
Glavni junak živi u jednom izmišljenom svetu, punom lepote i užasa, svetu magije, čuda, ljudskosti i zmajeva. Gde nije svaki čovek, čovek. I nije svaki vuk, vuk. Da je na ovoj planeti, bio bi na severu Norveške u VIII veku (ne pitajte, ne znam ni sam zašto baš tad i zašto baš tamo, ali sam poštovao sva pravila i mogućnosti sa kojima su živeli ljudi na tom mestu u to vreme).
Koliko si noževa video u životu?
– Stotine, možda više od hiljadu?
– Da li su svi bili isti?
– Ne, naravno da ne.
– Neki su bili grubi, neki glatki, neki sa ukrasima, neki ravni,… jel tako?
– Tako je.
– A da li si nekad držao u ruci nož koji peva? Nož od kojeg vazduh beži i kome se noć klanja.
– Ne, ali sam čuo…
– E vidiš, vi Majstori, Kovači, Stolari, Tkalje,… ponekad srastete s onim što pravite, ne nalazim bolju reč. Nešto vas povuče, drugi ljudi, prilika, priča, pesma, sam materijal,… i vi u to što pravite dodate i deo sebe, svog daha, duše i života. I onda ta „stvar“ više nije samo neki predmet, to postaje deo života onoga kome je namenjeno, deo tebe koji poklanjaš nekom drugom.
Ali, to ima cenu,
Ove četiri knjige prate 40 godina njegovog života
Kažu “Što se mora…” (da vam pravo kažem, lažu, teško je tražiti pomoć):
Uradio sam što je bilo do mene. Napisao, osmislio prelom, radim na koricama ali… nedostaje para za štampu. Nekoliko dobrih ljudi pomaže u iščitavanju, korekturi i lekturi. Štampa neće biti mala, u pitanju su četiri knjige sa oko 1300 stranica A5 formata (ukupno) + jedna velika mapa (verovatno A3 format). Tako da, ako ste u mogućnosti, imate na stranici taj widget kojim možete donirati 5€ (ili više, ako želite), račun na PayPalu – svetionicar@gmail.com (što je i email adresa za sva eventualna pitanja i komentare koje budete imali), a uskoro ću otvoriti i stranicu na Patreonu.
Kad završim finalno sređivanje sve četiri knjige (prve dve su sređene) i budem znao tačan broj stranica, potražiću najpovoljniju štampariju i tek onda znati konkretne cene.
